|
Preporuka / Recommendation
|
MaxMinus magazine
|
MaxMinus magazin, Sarajevo, Bosna i Hercegovina podržava opravdani protest kolega iz Srbije dostavljen medijima širom Balkana 08.12.2010.g. uz naglasak da ni situacija preko Drine, ovdje u Bosni i Hercegovini nije ništa bolja. U književnosti samo 19 pisaca, pjesnika, satiričara (neki od njih su zastupljeni u svim književnim vrstama) u Bosni i Hercegovini imaju status Samostalnog umjetnika (a među njima i gl.i odg.urednik MaxMinus magazina), ali niko nema status sa osiguranom Nacionalnom penzijom, za razliku od Srbije koja to praktikuje.
Uz podršku kolegama u Srbiji, vapaj za buđenjem i u Bosni i Hercegovini.
PROTEST PROTIV ODLUKE KOMISIJE ZA NACIONALNE PENZIJE
NE PRISTAJEMO NA HIJERARHIJU KNJIŽEVNIH VRSTA
Povod za ovo obraćanje Ministarstvu kulture i javnosti jeste rad ovogodišnje Komisije za utvrđivanje predloga za dodelu posebnih priznanja umetnicima koji su dali vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
S puno razloga i nade, očekivali smo da će članovi ove nove Komisije, bar donekle, ispraviti nepravdu koju su njihovi prethodnici učinili prema aforistici, književnom stvaralaštvu koje nas je proslavilo, prvo na prostoru bivše Jugoslavije, a kasnije i u svetu. Nadali smo se da će konačno svi vrhunski pisci imati ravnopravan tretman, međutim, i ovoga puta dogodilo se suprotno.
Sedmočlana komisija (u čijem sastavu su dva pisca i po jedan teatrolog, filmski teoretičar i kritičar, kompozitor, istoričar umetnosti i arhitekta) pokazala se nekompetentnom za obavljanje posla koji im poveren. Posao dobro plaćen, ali obavljen aljkavo. Ni ovoga puta nije se vodilo računa o ravnopravnosti književnih vrsta, pa su članovi komisije ponovo ogrešili o najreprezentativnije predstavnike Beogradskog aforističarskog kruga – Aleksandra Baljka i Rastka Zakića, satiričare evropskog formata i krunske svedoke kontradiktornosti burnih vremena u kojem se mukotrpno osvajala sloboda stvaralaštva. I ova nova komisija je, po ugledu na prethodne, protežirala pesnike, književne kritičare i prevodioce na račun velemajstora satiričnog i humorističkog izražavanja. Tako će se među dobitnicima tzv. nacionalne penzije naći čak 40 pesnika, 30 pripovedača, 10 književnih kritičara i 20 književnih prevodilaca! A vrhunskih satiričara-aforističara, za koje je uvek bilo mesta na crnim listama, na spisku zaslužnih umetnika ni ove godine neće biti.
"Dva osnovna merila kojih smo se pridržavali bile su nagrade i priznanja i to samo ona najznačajnija, i ugled koji umetnik ima u svetu", izjavio jeje jedan od članova ovogodišnje komisije, koji je, iz samo njemu znanih razloga, želeo da ostane anoniman. Da je taj savesni član, koji krije ime, verovatno zato da ga sutra neko ne bi proganjao zbog poštenja, pročitao biografije velikana naše satire saznao bi da su Baljak i Zakić dobili sve nagrade koje se na prostoru bivše Jugoslavije za satiru mogu dobiti. Saznao bi da je Baljak nagrađivan za svoj književni, antologičarski, urednički i novinarski rad. Saznao bi da je Baljak čak pet puta dobio Domanovićevu nagradu, najprestižnije domaće priznanje namenjeno vrhunskim dometima u satiri! A Domanovićeva nagrada je, da podsetimo, za satiričare isto što i NIN-ova za romanopisce i Andrićeva za pripovedače. Naravno, ni nagrade Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Jovan Hadži Kostić, Dragiša Kašiković, Tipar i brojne druge koje su Baljak i Zakić dobili članovima komisije, očigledno, ništa nisu značile. Kao ni činjenica da su ovi naši pisci zastupljeni u 14 svetskih (Njujork, Moskva, Beč, Varšava, Sofija, Skoplje...) i više od 40 domaćih antologija.
Oštro protestujemo protiv nakaradne prakse naših vrlih kritičara koji svaku osrednju pesničku zbirku (ili postmodernističku proznu papazjaniju) uvek smatraju vrednijom i od najbolje knjige aforizama! Ne pristajemo ni na kakvu hijerarhiju književnih žanrova! Odlučno protestujemo zbog toga što se naši visoko kreativni i beskrajno duhoviti pisci stalno guraju na marginu, a protežiraju spisatelji koje niko ne čita, nemušti tumači naše književnosti i oni koji književna dela ne stvaraju nego ih samo prevode na druge jezike. Tražimo elementarno poštovanje svakog vrhunskog umetničkog čina!
Ovo je još jedna prilika da postavimo kulturnoj javnosti pitanje zašto se sistematski nipodaštava aforizam, relevantna književna vrste koja kod nas ima tradiciju dugu više od dva veka. Zašto se diskriminiše žanr koji su tako predano negovali Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Brana Crnčević i Vlada Bulatović Vib, žanr koji je obeležio poslednje tri decenije srpske književnost? Žanr koji je, uzgred rečeno, u poslednjih pola veka doživeo burniji razvoj od naše proze, pesništva i drame? U aforistici smo na samom vrhu evropske književnosti, a za našu poeziju se to baš ne bi moglo reći.
Članovima komisije očigledno neke stvari treba nacrtati. Pa evo: ono što je Dušan Kovačević u dramskoj, to je Aleksandar Baljak u aforističkoj umetnosti. Ili za neupućene još jednostavnije: ono što je Novak Đoković u tenisu, to je Aleksandar Baljak u aforistici. A što se tiče ugleda koji umetnik ima u svetu, reći ćemo samo to da je Baljak već dvadeset godina najbolji aforističar na prostoru bivše Jugoslavije, a danas slovi i kao vodeći aforističar Evrope.
Beogradski aforističarski krug
Fond “Radoje Domanović”
Sekcija satiričara UKS
Sekcije humorista i satiričara Društva književnika Vojvodine
08.12.2010.g.
NE PRISTAJEMO NA HIJERARHIJU KNJIŽEVNIH VRSTA
Povod za ovo obraćanje Ministarstvu kulture i javnosti jeste rad ovogodišnje Komisije za utvrđivanje predloga za dodelu posebnih priznanja umetnicima koji su dali vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.
S puno razloga i nade, očekivali smo da će članovi ove nove Komisije, bar donekle, ispraviti nepravdu koju su njihovi prethodnici učinili prema aforistici, književnom stvaralaštvu koje nas je proslavilo, prvo na prostoru bivše Jugoslavije, a kasnije i u svetu. Nadali smo se da će konačno svi vrhunski pisci imati ravnopravan tretman, međutim, i ovoga puta dogodilo se suprotno.
Sedmočlana komisija (u čijem sastavu su dva pisca i po jedan teatrolog, filmski teoretičar i kritičar, kompozitor, istoričar umetnosti i arhitekta) pokazala se nekompetentnom za obavljanje posla koji im poveren. Posao dobro plaćen, ali obavljen aljkavo. Ni ovoga puta nije se vodilo računa o ravnopravnosti književnih vrsta, pa su članovi komisije ponovo ogrešili o najreprezentativnije predstavnike Beogradskog aforističarskog kruga – Aleksandra Baljka i Rastka Zakića, satiričare evropskog formata i krunske svedoke kontradiktornosti burnih vremena u kojem se mukotrpno osvajala sloboda stvaralaštva. I ova nova komisija je, po ugledu na prethodne, protežirala pesnike, književne kritičare i prevodioce na račun velemajstora satiričnog i humorističkog izražavanja. Tako će se među dobitnicima tzv. nacionalne penzije naći čak 40 pesnika, 30 pripovedača, 10 književnih kritičara i 20 književnih prevodilaca! A vrhunskih satiričara-aforističara, za koje je uvek bilo mesta na crnim listama, na spisku zaslužnih umetnika ni ove godine neće biti.
"Dva osnovna merila kojih smo se pridržavali bile su nagrade i priznanja i to samo ona najznačajnija, i ugled koji umetnik ima u svetu", izjavio jeje jedan od članova ovogodišnje komisije, koji je, iz samo njemu znanih razloga, želeo da ostane anoniman. Da je taj savesni član, koji krije ime, verovatno zato da ga sutra neko ne bi proganjao zbog poštenja, pročitao biografije velikana naše satire saznao bi da su Baljak i Zakić dobili sve nagrade koje se na prostoru bivše Jugoslavije za satiru mogu dobiti. Saznao bi da je Baljak nagrađivan za svoj književni, antologičarski, urednički i novinarski rad. Saznao bi da je Baljak čak pet puta dobio Domanovićevu nagradu, najprestižnije domaće priznanje namenjeno vrhunskim dometima u satiri! A Domanovićeva nagrada je, da podsetimo, za satiričare isto što i NIN-ova za romanopisce i Andrićeva za pripovedače. Naravno, ni nagrade Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Jovan Hadži Kostić, Dragiša Kašiković, Tipar i brojne druge koje su Baljak i Zakić dobili članovima komisije, očigledno, ništa nisu značile. Kao ni činjenica da su ovi naši pisci zastupljeni u 14 svetskih (Njujork, Moskva, Beč, Varšava, Sofija, Skoplje...) i više od 40 domaćih antologija.
Oštro protestujemo protiv nakaradne prakse naših vrlih kritičara koji svaku osrednju pesničku zbirku (ili postmodernističku proznu papazjaniju) uvek smatraju vrednijom i od najbolje knjige aforizama! Ne pristajemo ni na kakvu hijerarhiju književnih žanrova! Odlučno protestujemo zbog toga što se naši visoko kreativni i beskrajno duhoviti pisci stalno guraju na marginu, a protežiraju spisatelji koje niko ne čita, nemušti tumači naše književnosti i oni koji književna dela ne stvaraju nego ih samo prevode na druge jezike. Tražimo elementarno poštovanje svakog vrhunskog umetničkog čina!
Ovo je još jedna prilika da postavimo kulturnoj javnosti pitanje zašto se sistematski nipodaštava aforizam, relevantna književna vrste koja kod nas ima tradiciju dugu više od dva veka. Zašto se diskriminiše žanr koji su tako predano negovali Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Brana Crnčević i Vlada Bulatović Vib, žanr koji je obeležio poslednje tri decenije srpske književnost? Žanr koji je, uzgred rečeno, u poslednjih pola veka doživeo burniji razvoj od naše proze, pesništva i drame? U aforistici smo na samom vrhu evropske književnosti, a za našu poeziju se to baš ne bi moglo reći.
Članovima komisije očigledno neke stvari treba nacrtati. Pa evo: ono što je Dušan Kovačević u dramskoj, to je Aleksandar Baljak u aforističkoj umetnosti. Ili za neupućene još jednostavnije: ono što je Novak Đoković u tenisu, to je Aleksandar Baljak u aforistici. A što se tiče ugleda koji umetnik ima u svetu, reći ćemo samo to da je Baljak već dvadeset godina najbolji aforističar na prostoru bivše Jugoslavije, a danas slovi i kao vodeći aforističar Evrope.
Beogradski aforističarski krug
Fond “Radoje Domanović”
Sekcija satiričara UKS
Sekcije humorista i satiričara Društva književnika Vojvodine
08.12.2010.g.
TEMA: KONTROVERZE OKO (ZLO)UPOTREBE AFORIZAMA KOJI NE PRIPADAJU POTPISNIKU!?
MaxMinus objavljuje dopis koji je stigao do nas od Danice Mašić, u subotu, 18.9.2010.g.
MaxMinus je 20.9.2010.g. izvršio izmjene u prva tri broja magazina na svim mjestima na kojima se pojavljuje ime koje potpisuje aforizam Danice Mašić.
MaxMinus has changed on 20.9.2010 on all places within magazine, the name who signed, instead Danica Mašić, her aphorisms.
Pismo donosimo u cjelosti:
From: Danica Masic
To: Sabahudin Hadzialic
Sent: Saturday, September 18, 2010 6:38 PM Subject: hvala
Drage kolege,
Svi koji pišu aforizme, a naročito početnici, bili su u prilici da iskoriste tuđu ideju, da prerade tuđe aforizme i prikažu ih kao svoje.
Pošto svi aforističari biju u iste mete, dogodi se nekada i da aforizmi u potpunosti budu istovetni. Kažem: dogodi se, ali to se onda može odnositi na jedan ili dva aforizma. I meni se to dogodilo.
Ali, ako neko doslovce prepiše desetak, a možda i više aforizama, onda to nije slučajnost.
Upravo to neko radi sa mojim aforizmima.
Za plejadu srpskih aforističara Danica Mašić je marginalna ličnost, ali prisutna već petnaestak godina u srpskoj satiri, i sa Vesnom Denčić i još izvesnim brojem žena predstavlja žene aforističare.
Ja sam ta Danica Mašić, čija je knjiga aforizama SVAKO VREME IMA PRVO LICE objavljena 1997. godine, a druga, VOĐA NAM NIKADA NE GINE, već više od godinu dana nalazi se na raznim sajtovima, ali kao knjiga u elektronskom izdanju.
Iz te dve knjige, u satiričnim časopisima ZIKISON (koji je pod tim imenom objavljivan do smrti glavnog urednika Zorana Matića Mazosa), u 100. broju, gde i sada postoje moji aforizmi, i u 101. broju, bila su četiri aforizma, ali ih je Zoran uklonio na moju primedbu, ne znajući da je to neko i ranije činio - nalaze se moji aforizmi potpisani imenom i prezimenom Aleksandar Mijalković.
To mu nije bilo dovoljno pa je nastavio i u satiričniku MaxMinusu, koji uređuje Sabahudin Hadžialić, koji je nastavio tamo gde je Zoran započeo.
U sva tri broja koja su do sada objavljena, aforizmi koje je potpisao Aleksandar Mijalković -jesu MOJI.
Na Googlu sam našla nekoliko osoba sa tim imenom i prezimenom. Samo jedan piše aforizme, i objavljivao ih je u Etni.
Nijedan aforizam koji je tamo objavljen nije mi poznat, i nema veze sa mojim aforizmima.
Ovih dana je izašla i knjiga dečjih aforizama čiji autor ima isto ime i prezime, ali ja nemam nijedan dečiji aforizam. Ko je Aleksandar Mijalković koje krade moje aforizme, ne znam, da li ih je još negde potpisivao kao svoje sem u Žikišonu i MaxMinusu ne znam, ali znam da je ovako javno žigosanje jedini način da se prestane sa tim nedozvoljenim radnjama.
Danica Mašić
Novi Sad
Srbija
Aforizmi iz prva tri broja MaxMinus magazina koji su, na osnovu Zakona o autorskim pravima, vlasništvo Danice Mašić a potpisao ih je, u svoje ime, Aleksandar Mijalković (...obzirom da se i sama Danica Mašić u svom dopisu pita ko je navedena osoba, dobro bi bilo da i ostale kolege pomognu u raskrinkavanju lica koje, literary saying, krađom, za vlastite potrebe, pokušava zloupotrijebiti satiričnu scenu na prostorima Jugoistočne Evrope...):
MaxMinus broj 1 od 02.9.2010.g.:
Predsednik ne može sve da sasluša. Pomoći će mu i policija.
Policija nikada ne bije na sva zvona. Dovoljno je da se crkveno zvono oglasi.
Pravda je kao nimfomanka. Niko da je zadovolji.
MaxMinus broj 2 od 09.9.2010.g.:
Srbija je još uvek velika. Da bi mogla da udjekroz vrata EU mora biti smanjena.
MaxMinus broj 3 od 16.9.2010.g.:
Sirotinji dele savete.
Rat počinje bolešću pojedinaca,a završava se masovnim umiranjem.
U slučaju bilo kakve potrebe (zaštita autorskih prava), MaxMinus magazin je sačuvao prva izdanja u kojima se, umjesto Danice Mašić, potpisuje Aleksandar Mijalković.
MaxMinus broj 1 od 02.9.2010.g.:
Predsednik ne može sve da sasluša. Pomoći će mu i policija.
Policija nikada ne bije na sva zvona. Dovoljno je da se crkveno zvono oglasi.
Pravda je kao nimfomanka. Niko da je zadovolji.
MaxMinus broj 2 od 09.9.2010.g.:
Srbija je još uvek velika. Da bi mogla da udjekroz vrata EU mora biti smanjena.
MaxMinus broj 3 od 16.9.2010.g.:
Sirotinji dele savete.
Rat počinje bolešću pojedinaca,a završava se masovnim umiranjem.
U slučaju bilo kakve potrebe (zaštita autorskih prava), MaxMinus magazin je sačuvao prva izdanja u kojima se, umjesto Danice Mašić, potpisuje Aleksandar Mijalković.
Čitajte ekskluzivno u MaxMinus magazinu, uz dozvolu autorice, njenu knjigu
|
Klikom na fotku autorice saznajte više o njoj uz čitanje njenih nagrađenih aforizama na
|
1.10.2010.g. smo dobili i odgovor od strane Aleksandra Mijalkovića. Odgovor gl. i odg. urednika MaxMinus magazina - Sabahudina Hadžialića, pismo Aleksandra Mijalkovića, kao i reakciju naše saradnice Danice Mašić donosimo u cjelosti.
Pismo Aleksandra Mijalkovića upućeno Danici Mašić (ovo nam je proslijedjeno od strane naše saradnice Mašić) dana 1.10.2010.g.:
„Na Googlu sam našla nekoliko osoba sa tim imenom i prezimenom. Samo jedan piše aforizme, i objavljivao ih je u Etni“
Moram vam reći da nisam čovek koji sebe predstavlja kao aforističara, pa čak ni kao satiričara. Zapravo, tih „više osoba“ sam opet ja – profesor koji objavljuje stručne radove i prezentacije, urednik školskog lista, saradnik u više listova u kojima sam pisao o stripu, mentor dece na takmičenjima iz informatike, autor i reditelj najbolje amaterske dečije predstave u Srbiji, autor kratkih filmova, pisac dve knjige aforizama, zastupljen u više antologija, priređivač nekoliko antologija dece pisaca, asistent u radu sa decom i omladinom sa posebnim potrebama, pesnik, pobednik u nekim kvizovima, otac dvoje dece rođen 1968. godine u Pančevu ...
Žao mi je i neprijatno mi je zbog svega, ali vas uveravam da je krađa vaših aforizama nešto što nikada ne bih učinio jer za to niti imam vremena, niti potrebe – jer se bavim sa mnogo drugih stvari
„Na Googlu sam našla nekoliko osoba sa tim imenom i prezimenom. Samo jedan piše aforizme, i objavljivao ih je u Etni“
Moram vam reći da nisam čovek koji sebe predstavlja kao aforističara, pa čak ni kao satiričara. Zapravo, tih „više osoba“ sam opet ja – profesor koji objavljuje stručne radove i prezentacije, urednik školskog lista, saradnik u više listova u kojima sam pisao o stripu, mentor dece na takmičenjima iz informatike, autor i reditelj najbolje amaterske dečije predstave u Srbiji, autor kratkih filmova, pisac dve knjige aforizama, zastupljen u više antologija, priređivač nekoliko antologija dece pisaca, asistent u radu sa decom i omladinom sa posebnim potrebama, pesnik, pobednik u nekim kvizovima, otac dvoje dece rođen 1968. godine u Pančevu ...
Žao mi je i neprijatno mi je zbog svega, ali vas uveravam da je krađa vaših aforizama nešto što nikada ne bih učinio jer za to niti imam vremena, niti potrebe – jer se bavim sa mnogo drugih stvari
Odgovor Danice Mašić uoućen Aleksandru Mijalkoviću i dostavljen MaxMinus magazinu 1.10.2010.g.
Dragi, poštovani kolega
Ja sam ta Danica Mašić. Ne mogu vratiti odgovor mejlom jer nemam adresu , ali Vas pronađoh na FB. Po podacima vidim da ste to Vi, a tragajući za Aleksandrom Mijalkovićem potražila sam i prijateljstvo sa Vama na FB.
Verujem u neprijatnost,ali evo kratkog i jasnog objašnjenja.Ako u dva broja Žikišona / 100. i 101. a koje je uređivao pok.Zoran Matić Mazos / i odmah u prva 3 broja Maxminusa budu objavljeni moji aforizmi pod tim imenom i prezimenom, šta mi je ostalo nego da reagujem. Zašto baš ja da reagujem? Pa kako rekoh u pismu ja sam marginalna ličnost u našoj satiri, ne zato što potcenjujem vrednost svojih aforizama već zato što ih nemam mnogo kao ostale kolege.Pa još ako mi i to malo neko „uzima kao svoje“ šta meni ostaje.Da se to nije događalo iz broja u broj verovatno da se ne bih oglašavala. Kada sam primetila prvi put u 101.broju Žikišona da su moja četiri aforizma potpisana tuđim imenom , obratila sam se uredniku i on ih je obrisao jer sam bila njegov saradnik, a ti aforizmi / 3 od 4 / su i u mojoj knjizi VOĐA NAM NIKADA NE GINE koju je on priredio kao nagradu za najbolji aforizam u Žikišon pozornici 2008, a četvrti je objavljen u Etni .
Ko je ovde pogrešio, ne znam. Čak ni Vas nisam lično prozvala / morala bih objaviti i Vaše podatke / jer sam objasnila da ima više osoba sa tim imenom i prezimenom.Opravdano je što Vi reagujete, jer pišete aforizme, a to je možda uradio neko ko nema veze sa aforizmima.
Normalno je bilo da to sve objasnim uredniku Sabahudinu Hadžialiću sa dozvolom da objavi moje pismo. I tako je on i uradio. U ovom slučaju ostaje da mu se javite, napišete taj deo biografije koji bi demantovao da ste Vi ta ličnost. Tako bi bilo i najbolje, jer pravi krivac se ne bi javljao više, a to bi bila opomena ostalim. Mnogo je onih koji se služe takvim radnjama.
. To je sve što ja mogu objasniti. Izvinjavam se i ja Vama, nije mi bila namera nikoga poštenog da povredim, ali onaj ko je to uradio mora shvatiti da su to nečasne radnje i da istina kad tad izbije na površinu. Već u „optužbi“ sam napisala da se to događa, da postoji podudarnost, čak i potpuna istovetnost aforizma. Ako bi mene neko optužio, ili bih dokazala da nisam krivac, ili bih se izvinila za ono što nisam namerno uradila.Pošto se smatrate prozvanim, odlučite kako ćete reagovati, ali ovaj Vaš i moj slučaj sigurno bi zaustavio one koji tuđi rad žele pokazati kao svoj.
U želji da ostanemo kolege i kao prosvetni radnici i kao aforističari srdačno Vas pozdravlja Danica Mašić.
Dragi, poštovani kolega
Ja sam ta Danica Mašić. Ne mogu vratiti odgovor mejlom jer nemam adresu , ali Vas pronađoh na FB. Po podacima vidim da ste to Vi, a tragajući za Aleksandrom Mijalkovićem potražila sam i prijateljstvo sa Vama na FB.
Verujem u neprijatnost,ali evo kratkog i jasnog objašnjenja.Ako u dva broja Žikišona / 100. i 101. a koje je uređivao pok.Zoran Matić Mazos / i odmah u prva 3 broja Maxminusa budu objavljeni moji aforizmi pod tim imenom i prezimenom, šta mi je ostalo nego da reagujem. Zašto baš ja da reagujem? Pa kako rekoh u pismu ja sam marginalna ličnost u našoj satiri, ne zato što potcenjujem vrednost svojih aforizama već zato što ih nemam mnogo kao ostale kolege.Pa još ako mi i to malo neko „uzima kao svoje“ šta meni ostaje.Da se to nije događalo iz broja u broj verovatno da se ne bih oglašavala. Kada sam primetila prvi put u 101.broju Žikišona da su moja četiri aforizma potpisana tuđim imenom , obratila sam se uredniku i on ih je obrisao jer sam bila njegov saradnik, a ti aforizmi / 3 od 4 / su i u mojoj knjizi VOĐA NAM NIKADA NE GINE koju je on priredio kao nagradu za najbolji aforizam u Žikišon pozornici 2008, a četvrti je objavljen u Etni .
Ko je ovde pogrešio, ne znam. Čak ni Vas nisam lično prozvala / morala bih objaviti i Vaše podatke / jer sam objasnila da ima više osoba sa tim imenom i prezimenom.Opravdano je što Vi reagujete, jer pišete aforizme, a to je možda uradio neko ko nema veze sa aforizmima.
Normalno je bilo da to sve objasnim uredniku Sabahudinu Hadžialiću sa dozvolom da objavi moje pismo. I tako je on i uradio. U ovom slučaju ostaje da mu se javite, napišete taj deo biografije koji bi demantovao da ste Vi ta ličnost. Tako bi bilo i najbolje, jer pravi krivac se ne bi javljao više, a to bi bila opomena ostalim. Mnogo je onih koji se služe takvim radnjama.
. To je sve što ja mogu objasniti. Izvinjavam se i ja Vama, nije mi bila namera nikoga poštenog da povredim, ali onaj ko je to uradio mora shvatiti da su to nečasne radnje i da istina kad tad izbije na površinu. Već u „optužbi“ sam napisala da se to događa, da postoji podudarnost, čak i potpuna istovetnost aforizma. Ako bi mene neko optužio, ili bih dokazala da nisam krivac, ili bih se izvinila za ono što nisam namerno uradila.Pošto se smatrate prozvanim, odlučite kako ćete reagovati, ali ovaj Vaš i moj slučaj sigurno bi zaustavio one koji tuđi rad žele pokazati kao svoj.
U želji da ostanemo kolege i kao prosvetni radnici i kao aforističari srdačno Vas pozdravlja Danica Mašić.
Pismo Aleksandra Mijalkovića upućeno gl.i odg. uredniku MaxMinus magazina, Sabahudinu Hadžialiću, 1.10.2010.g.:
Poštovani gospodine Hadžialiću,
obraćam Vam se kao uredniku E-časopisa MaxMinus koji je nedavno objavio pismo gospođe Danice Mašić u kojem se žali da je izvesni Aleksandar Mijalković osoba koju treba "žigosati" zbog intelektualne krađe njenih aforizama. U komentaru vašeg sajta doslovno stoji sledeće:
Aforizmi iz prva tri broja MaxMinus magazina koji su, na osnovu Zakona o autorskim pravima, vlasništvo Danice Mašić a potpisao ih je, u svoje ime, Aleksandar Mijalković (...obzirom da se i sama Danica Mašić u svom dopisu pita ko je navedena osoba, dobro bi bilo da i ostale kolege pomognu u raskrinkavanju lica koje, literary saying, krađom, za vlastite potrebe, pokušava zloupotrijebiti satiričnu scenu na prostorima Jugoistočne Evrope...):
Moj odgovor na tu tvrdnju je sledeći:
1. Zovem se Aleksandar Mijalković, profesor književnosti i bibliotekar u OŠ "Jovan Popović" Inđija, rođen 1968. godine. Aforizme pišem odavno, ali prve objavljujem sporadično od kraja osamdesetih godina prošlog veka, a redovno u Ninu, Dangi i ostalim satiričnim časopisima od sredine devedesetih. Objavljene su mi i kratke satirične priče, a zastupljen sam u više antologija. Satira mi je samo jedno od interesovanja i svoj "lik i delo" izgradio sam i kroz pedagoški i novinarski rad. Objavio sam dve knjige aforizama, od kojih je druga namenjena deci i onima koji se tako osećaju.
2. Nikakve aforizme o kojima piše gospođa Mašić nisam ni slao, ni potpisivao i prvi put vam pišem. Kako su njeni aforizmi potpisani mojim imenom, takođe ne znam, ali dobro vam je poznato da se greške priređivača i urednika dešavaju. Pre "pravednog gneva" i "linča" putem Interneta kako sam "krađom, za vlastite potrebe, pokušao zloupotrijebiti satiričnu scenu" trebalo je proveriti rad ljudi koji su priređivali izdanje novina. Nikakve potrebe za krađom nisam imao i žao mi je što sam postao neka vrsta literarnog lika. "Neko je oklevetao A.M". Zvuči dobro, ali to je Kafka, a ne Aleksandar Mijalković.
3. Raskrinkavam samog sebe. Možda će me optužiti za plagijat "Procesa", ali verujte mi da se osećam kao Jozef K.
4. Koleginici Mašić sam poslao mejl u kojem dajem svoje viđenje ove rašomonijade, a vas molim kao čoveka koji razume težinu ove optužbe da ovo pismo objavite uz pismo Danice Mašić.
5. Rado ću vam poslati svoje aforizme i možete ih slobodno objaviti. Bilo bi lepo da me pre toga ipak obavestite i ako ih kojim slučajem potpišete sa Stanislav Jerži Lec, mislim da se neću buniti.
Sa poštovanjem,
Aleksandar Mijalković
Poštovani gospodine Hadžialiću,
obraćam Vam se kao uredniku E-časopisa MaxMinus koji je nedavno objavio pismo gospođe Danice Mašić u kojem se žali da je izvesni Aleksandar Mijalković osoba koju treba "žigosati" zbog intelektualne krađe njenih aforizama. U komentaru vašeg sajta doslovno stoji sledeće:
Aforizmi iz prva tri broja MaxMinus magazina koji su, na osnovu Zakona o autorskim pravima, vlasništvo Danice Mašić a potpisao ih je, u svoje ime, Aleksandar Mijalković (...obzirom da se i sama Danica Mašić u svom dopisu pita ko je navedena osoba, dobro bi bilo da i ostale kolege pomognu u raskrinkavanju lica koje, literary saying, krađom, za vlastite potrebe, pokušava zloupotrijebiti satiričnu scenu na prostorima Jugoistočne Evrope...):
Moj odgovor na tu tvrdnju je sledeći:
1. Zovem se Aleksandar Mijalković, profesor književnosti i bibliotekar u OŠ "Jovan Popović" Inđija, rođen 1968. godine. Aforizme pišem odavno, ali prve objavljujem sporadično od kraja osamdesetih godina prošlog veka, a redovno u Ninu, Dangi i ostalim satiričnim časopisima od sredine devedesetih. Objavljene su mi i kratke satirične priče, a zastupljen sam u više antologija. Satira mi je samo jedno od interesovanja i svoj "lik i delo" izgradio sam i kroz pedagoški i novinarski rad. Objavio sam dve knjige aforizama, od kojih je druga namenjena deci i onima koji se tako osećaju.
2. Nikakve aforizme o kojima piše gospođa Mašić nisam ni slao, ni potpisivao i prvi put vam pišem. Kako su njeni aforizmi potpisani mojim imenom, takođe ne znam, ali dobro vam je poznato da se greške priređivača i urednika dešavaju. Pre "pravednog gneva" i "linča" putem Interneta kako sam "krađom, za vlastite potrebe, pokušao zloupotrijebiti satiričnu scenu" trebalo je proveriti rad ljudi koji su priređivali izdanje novina. Nikakve potrebe za krađom nisam imao i žao mi je što sam postao neka vrsta literarnog lika. "Neko je oklevetao A.M". Zvuči dobro, ali to je Kafka, a ne Aleksandar Mijalković.
3. Raskrinkavam samog sebe. Možda će me optužiti za plagijat "Procesa", ali verujte mi da se osećam kao Jozef K.
4. Koleginici Mašić sam poslao mejl u kojem dajem svoje viđenje ove rašomonijade, a vas molim kao čoveka koji razume težinu ove optužbe da ovo pismo objavite uz pismo Danice Mašić.
5. Rado ću vam poslati svoje aforizme i možete ih slobodno objaviti. Bilo bi lepo da me pre toga ipak obavestite i ako ih kojim slučajem potpišete sa Stanislav Jerži Lec, mislim da se neću buniti.
Sa poštovanjem,
Aleksandar Mijalković
Odgovor Sabahudina Hadžialića upućen Aleksandru Mijalkoviću 1.10.2010.g. (naglašavamo da će u narednom broju našeg magazin, au skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, kompletne prepiska biti objavljena kao sto je u broju 4. od 23.9.2010.g. objavljen dopis Danice Mašić):
Postovani kolega Mijalkoviću,
Sa zadovoljstvom sam pročitao vaš mail i objavićemo kako vaš mail tako i izvinjenje Danicino jer i sama stranica ( a idući cetvrtak i u nasem izdanju E magazina) nosi naziv: KONTROVERZE-SATIRA. Mi smo objavili aforizme koje je prikupio i obradio naš saradnik Pavle Popovic, koji je ujedno i član redakcije naseg Magazina, a odnose se na problem koji se stvorio ovakvim načinom prezentacije.
Možda je odgovor, metodološki gledajući, "na drugoj strani", odnosno da je "treća ruka" možda namjerno vas potpisala umjesto Danice Mašić i tako dovela u zabunu člana Redakcije MaxMinus magazina. Mi imamo potpuno povjerenje u Pavla Popovica jer sa njim saradjujemo jos od vremena originalnog ŽIKISON-a (sve do smrti pokojnog Zorana Matića MAzosa a ja sam bio Zamjenik gl.i odg. urednika pune dvije godine).
Moja malenkost, kao glavni i odgovorni urednikMaxMinus magazina, provjerava kvalitet, korekturu i lekturu predočenog, ali bilo bi suviše, zar ne, da kontrolišem radove koji dolaze. Zbog toga smo i nazvali online rubriku (a možete to vidjeti i u E-magazinu narednog četvrtka): KONTROVERZE-SATIRA. Mi ćemo objaviti ovo vase javljanje jer i nama je cilj da ne dolazi do sukoba - narocito medju satiricarima.
Kada je Jozef K. u pitanju odgovoricu vam: Being there! Bijah tamo...zbog toga nam je zajednička borba protiv devijantnih pojava u društvu na prostoru ex-Yu i protiv sam važenja one "Tamo gdje svi kradu, niko ne krade!". Vrlo dobro znam ko i koliko krade. U borbu protiv bande (crvene, žute, zelene, plave, ljubičaste..) ulažem sve. Vjerujte mi, ja, kao Samostalni umjetnik i život cijeli...
Iskreno vas pozivam na saradnju sa našim magazinom.
p.s. ovaj mail ide CC Danici Masic i Pavlu Popoviću jer mi sve radimo transparentno, iskreno i otvoreno
Srdacan pozdrav,
Sabahudin Hadžialić
Postovani kolega Mijalkoviću,
Sa zadovoljstvom sam pročitao vaš mail i objavićemo kako vaš mail tako i izvinjenje Danicino jer i sama stranica ( a idući cetvrtak i u nasem izdanju E magazina) nosi naziv: KONTROVERZE-SATIRA. Mi smo objavili aforizme koje je prikupio i obradio naš saradnik Pavle Popovic, koji je ujedno i član redakcije naseg Magazina, a odnose se na problem koji se stvorio ovakvim načinom prezentacije.
Možda je odgovor, metodološki gledajući, "na drugoj strani", odnosno da je "treća ruka" možda namjerno vas potpisala umjesto Danice Mašić i tako dovela u zabunu člana Redakcije MaxMinus magazina. Mi imamo potpuno povjerenje u Pavla Popovica jer sa njim saradjujemo jos od vremena originalnog ŽIKISON-a (sve do smrti pokojnog Zorana Matića MAzosa a ja sam bio Zamjenik gl.i odg. urednika pune dvije godine).
Moja malenkost, kao glavni i odgovorni urednikMaxMinus magazina, provjerava kvalitet, korekturu i lekturu predočenog, ali bilo bi suviše, zar ne, da kontrolišem radove koji dolaze. Zbog toga smo i nazvali online rubriku (a možete to vidjeti i u E-magazinu narednog četvrtka): KONTROVERZE-SATIRA. Mi ćemo objaviti ovo vase javljanje jer i nama je cilj da ne dolazi do sukoba - narocito medju satiricarima.
Kada je Jozef K. u pitanju odgovoricu vam: Being there! Bijah tamo...zbog toga nam je zajednička borba protiv devijantnih pojava u društvu na prostoru ex-Yu i protiv sam važenja one "Tamo gdje svi kradu, niko ne krade!". Vrlo dobro znam ko i koliko krade. U borbu protiv bande (crvene, žute, zelene, plave, ljubičaste..) ulažem sve. Vjerujte mi, ja, kao Samostalni umjetnik i život cijeli...
Iskreno vas pozivam na saradnju sa našim magazinom.
p.s. ovaj mail ide CC Danici Masic i Pavlu Popoviću jer mi sve radimo transparentno, iskreno i otvoreno
Srdacan pozdrav,
Sabahudin Hadžialić
Odgovor Aleksandra Mijalković upućen Sabahudinu Hadžialiću - 1.10.2010.g.:
Poštovani kolega Hadžialiću,
hvala na brzom i sadržajnom odgovoru i pravoj uredničkoj politici (ovde reč politika, na svu sreću, ima ono pravo značenje). Čim budem stigao, poslaću Vam svoje aforizme, a nadam se uspešnoj saradnji.
Pozdrav od kolege Mijalkovića
Poštovani kolega Hadžialiću,
hvala na brzom i sadržajnom odgovoru i pravoj uredničkoj politici (ovde reč politika, na svu sreću, ima ono pravo značenje). Čim budem stigao, poslaću Vam svoje aforizme, a nadam se uspešnoj saradnji.
Pozdrav od kolege Mijalkovića
Odgovor danice Mašić dostavljen Redakciji MaxMInus magazina - gl.i odg.uredniku 1.10.2010.g.:
Aleksandra Mijalkovića profesora književnosti iz Inđije, zaposlenog na mestu bibliotekara u OŠ“Jovan Popović“ nisam mogla optužiti za plagijat jer nisam imala nikakvih podataka o njemu. Navela sam samo da se zaredom u pet brojeva, dva Žikišona i tri Maxminusa neko služi mojim aforizmima i potpisuje imenom i prezimenom Aleksandar Mijalković.
Sada se, gore navedenom, Aleksandru Mijalkoviću najiskrenije izvinjavam uz konstataciju.
I dalje tvrdim da su svi aforizmi potpisani imenom i prezimenom Aleksandar Mijalković / a ima ih više sa tim imenom i prezimenom / aforizmi Danice Mašić i to mogu potvrditi u svakom momentu.
Kako je došlo do ovog nesporazuma ne znam, ali ne bih želela da se ovako nešto ponovi bilo kom čoveku kao pojedincu, ili bilo kojoj redakciji.
Srdačan pozdrav svima,
Danica Mašić
Aleksandra Mijalkovića profesora književnosti iz Inđije, zaposlenog na mestu bibliotekara u OŠ“Jovan Popović“ nisam mogla optužiti za plagijat jer nisam imala nikakvih podataka o njemu. Navela sam samo da se zaredom u pet brojeva, dva Žikišona i tri Maxminusa neko služi mojim aforizmima i potpisuje imenom i prezimenom Aleksandar Mijalković.
Sada se, gore navedenom, Aleksandru Mijalkoviću najiskrenije izvinjavam uz konstataciju.
I dalje tvrdim da su svi aforizmi potpisani imenom i prezimenom Aleksandar Mijalković / a ima ih više sa tim imenom i prezimenom / aforizmi Danice Mašić i to mogu potvrditi u svakom momentu.
Kako je došlo do ovog nesporazuma ne znam, ali ne bih želela da se ovako nešto ponovi bilo kom čoveku kao pojedincu, ili bilo kojoj redakciji.
Srdačan pozdrav svima,
Danica Mašić
.
Copyright © 2012 MaxMinus magazine & Einhorn Verlag S. Begman, Küsnacht, Schweiz
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić.
Autori logo magazina: Tošo Borković, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro Mendes TUBA, Cachoeirinha, Brazil;
All Rights Reserved. Publisher: Einhorn Verlag S. Begman, 8700 Küsnacht, Schweiz
WWW: http://einhornswisse.weebly.com/
Contact Editorial board E-mail: maxminus@yahoo.com ; WWW: http://sabihadzi.weebly.com/
Narudžbe/Order: alternativanuova@gmail.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
Design: Sabi / Autors & Sabahudin Hadžialić.
Autori logo magazina: Tošo Borković, Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro Mendes TUBA, Cachoeirinha, Brazil;
All Rights Reserved. Publisher: Einhorn Verlag S. Begman, 8700 Küsnacht, Schweiz
WWW: http://einhornswisse.weebly.com/
Contact Editorial board E-mail: maxminus@yahoo.com ; WWW: http://sabihadzi.weebly.com/
Narudžbe/Order: alternativanuova@gmail.com
Pošta/Mail: Freelance Editor in chief Sabahudin Hadžialić, Grbavička 32, 71000 Sarajevo i/ili Dr. Wagner 18/II, 70230 Bugojno, Bosna i Hercegovina
